Da je ribolov olimpijski sport...
U Narodnom muzeju u Zrenjaninu postoji Soba istorije sporta ovog uistinu „grada sporta“, u kojoj su, pored ostalih eksponata, izloženi trofeji i medalje koje su zrenjaninski sportisti tokom minulih decenija osvojili na Olimpijskim igrama, raznim svetskim i evropskim prvenstvima. Međutim, uspesi jednog od najtrofejnijih zrenjaninskih sportista ne nalaze se u postavci.
Bojan Bojanić pripada samom vrhu večne liste osvajača medalja na najvećoj svetskoj smotri ribolovaca, a sa listom trofeja koje je osvojio retko koji sportista iz grada na Begeju može da se pohvali. Upravo pecanje na Begeju lansiralo je Bojana u osvajača čak pet medalja na svetskim prvenstvima u ekipnoj konkurenciji– jedno zlato i po dva srebra i bronze, dok je četiri puta bio svetski vicešampion u pojedinačnoj konkurenciji. Bojanić je nedavno u Bezdanu sa kolegom Željkom Sirarom po treći put uzastopno postao prvak Srbije u disciplini „blek bas“.
„Problem je što ribolov nije olimpijski sport. Da jeste, sada bih bio poznat široj javnosti i finansijski potpomognut od države. Ovako sam samo kolekcionar plehova i poljubaca“, kaže Bojanić kroz šalu.
Najveće uspehe ostvario je sa ostalim reprezentativcima Srbije u šaranskom ribolovu. U pojedinačnoj konkurenciji nikada nije stao na najviši stepenik pobedničkog postolja jer je čak četiri puta bio drugi na svetu u toj disciplini. Osim toga, kao kapiten šaranskog tima KSR „Banat“ iz Zrenjanina osvojio je i sedam titula prvaka Srbije u šaranskom ribolovu.
Ribolov ga je očarao kada je bio još jako mali. Dok je većina njegovih drugara jurila za loptom i igrala klikere, Bojan je sa svojim ujakom, takođe sportskim ribolovcem, počeo da zabacuje svoje prve štapove. Ubrzo je počeo i da se takmiči u disciplini plovak u mlađim kategorijama.
Kaže da je često sa drugarima voleo da se na bajsevima odvoza na varaličarenje na nekoj od brojnih voda u okolini Zrenjanina. Imao je isti hobi kao i mnogi njegovi sugrađani, ali je taj hobi u Bojanićevom slučaju vrlo brzo izrastao u ozbiljno bavljenje ovom sportskom disciplinom.
„Prvi put sam počeo profesionalno da se takmičim u disciplini lov šarana 2004. godine i bio sam aktivan u toj disciplini do 2018. kada sam i poslednji put postao prvak države. U međuvremenu, 2016. godine počeo sam da se takmičim u disciplini blek bas (alohtona riblja vrsta uvezena iz SAD) u kojoj sam do sada osvojio tri titule. U jednom trenutku bio sam i aktuelni prvak Srbije u dve različite discipline“, ističe Bojanić.
Iste godine nastupio je na svetskom prvenstvu u Meksiku, gde je sa svojim kolegom u čamcu video u kakvoj je formi u odnosu na neprikosnovene takmičare sa američkog kontinenta, gde je pecanje basa jedna od popularnijih sportskih disciplina.
„Zbog pandemije koronavirusa sve je maglovito po pitanju ponovnog nastupa na svetskoj sceni, jer je prvenstvo u SAD-u prebačeno sa 2020. na 2022. godinu. Varalica je moja stara ljubav, a sa Željkom sam se upoznao na vodi prilikom jednog varaličarenja. Ranije sam u šaranskom ribolovu uvek bio favorit, a sada smo nas dvojica na svetskoj sceni potpuni autsajderi“, veli nam ovaj uvek raspoloženi Zrenjaninac.
Zbog ljubavi prema pecanju blek basa Bojanić i Sirar su kupili potpuno novu opremu kako bi pratili najveće zvezde u ovoj disciplini. Ne mala novčana izdvajanja iskoristili su za nabavku novog čamca sa motorom i pratećom opremom, sonar i sve ostalo što na udicu privlači ovu veoma atraktivnu ribu.
A kad je reč o opremi, upravo je Bojan Bojanić početkom 2018. privukao pažnju šire javnosti jer je te godine pobedio sa izumom na takmičenju za najbolju tehnološku inovaciju. Braneći patent koji su osmislili i izradili Zrenjaninci iz firme „Karp sistem”, Bojanić je sa svojom raketom za prihranu šarana uspeo da pobedi u finalu i takmičare koji su predstavili patente iz medicine, informatike, tehnike…
„Mi smo prikazali najveći iskorak u odnosu na postojeće stanje tehnike, a poenta ovog nacionalnog takmičenja je bila inovacija, nije bila bitna oblast. Ideja za izradu rakete ’dot spod’ nastala je jer smo kao dugogodišnji korisnici svih uređaja jako dobro znali koje su njihove mane i šta je trebalo unaprediti“, kaže Bojanić.
Sa kolegama iz „Karp sistema” dugo je razvijao proizvode za moderni šaranski ribolov, a nešto više od godinu dana radili su na izradi rakete, pre nego što su odlučili da se prijave na takmičenje za najbolju tehnološku inovaciju. Za to vreme uradili su oko 50 prototipova, od kojih je svaki naredni unapređivan, a sama izrada je bila dugotrajan i skup proces.
„Za razliku od prethodnih uređaja za hranjenje šarana, ovaj se može koristiti jednom rukom što omogućava takmičaru da bez asistencije kolege sam obavi posao. To je zatvoren uređaj u obliku rakete u koji se stavlja hrana. Pri prvom kontaktu sa vodom otvara se i tako sprečava i razbacivanje hrane tokom leta, a čini vas i preciznijim“, navodi Bojanić.
Kako kaže, na iznenađenje mnogih iz sveta ribolova pojavio se bolji i jeftiniji proizvod na svetskom tržištu koji je napravio pometnju, što se nije svidelo onima koji su do tada držali monopol. Danas je „dot spod“ najpoznatiji brend zrenjaninskih entuzijasta, kojeg Bojanić i njegove kolege izvoze po celom svetu.
„Dobio sam veliku satisfakciju što sam uspeo da spojim hobi sa svojim životnim opredeljenjem. Uspeli smo da izmislimo brend od kojeg možemo da živimo. Ovo je u svetu šaranskog ribolova jedini proizvod koji je tako poznat“, ponosno nam govori naš sagovonik.
Oni koji Bojana znaju privatno ili sa takmičenja o njemu govore da je mirna i nenametljiva osoba, vedrog duha, do te mere posvećen ribolovu da uvek obraća pažnju i na najmanje detalje. Zbog toga je i toliko uspešan, što na sportskom borilištu, što kao biznismen.
A da ribolov živi 24 sata govori i poduhvat iz 2003. godine, godinu dana pre nego što je ozbiljno počeo da se bavi sportskim ribolovom. Te godine je sa kolegama iz KSR „Banat“ počeo da preuređuje jednu od zapuštenijih zrenjaninskih peskara u naselju Mužlja.
Čepel je do dolaska Bojanića i njegove ekipe bio zapušteno i zakorovljeno jezerce u kojem su, umesto da plivaju ribe, dominirale automobilske gume, firižideri, šporeti i ostali otpad koji su meštani u njega bacali. Odneli su na kubike smeća, posadili zelenilo i što je najvažnije ubacili više od tone šarana.
Odlukom Pokrajinskog sekretarijata za vodoprivredu, poljoprivredu i šumarstvo Čepel je 1. januara 2005. izdvojen iz ribarskog područja Tamiš i proglašen Šaranskim revirom pod posebnim režimom ribolova, a KSR „Banat“ je preuzeo brigu o ovoj vodi. Bila je to prva državna voda u Srbiji na kojoj važi režim ribolova „uhvati i pusti“.
„Sada je Čepel oaza u centru grada i jedan od najpopularnijih šaranskih revira u Srbiji. Zbog Čepela u Zrenjanin dolazi mnogo stranaca koji se prilikom boravka rado ponašaju u skladu sa našim strogim pravilnikom jer je to jedini način da očuvamo vodu i bogat riblji fond u njoj“, zaključuje Bojanić.
Živi u Zrenjaninu od rođenja, 1974. Oženjen je i ima dva sina.
Darko Šper (VOICE, foto: lična arhiva)
